sastavak: da imam vilinski štapić, ja bih...
da imam vilinski štapić, ja bih promijenila bonton. od malena su nas dobro odgojene starije generacije učile da prilikom socijalnih kontakata i radosnih druženja svih vrsta nije pristojno pričat isključivo, čak niti puno o sebi. nego valja postavljat pitanja kako ste, kako zdravlje, škola, obitelj, šogorov svinjušnjak. pa onda dobro odgojen čovjek ili žena koje ste sreli kažu hvala, dobro, lijepo napreduje, zdravlje nas služi, škola nas služi, roditelji nas služe..
(pri tom se nikako ne valja previše hvalit i nedajbogo reć izvrsno nas služi zdravlje, najbolji smo u razredu, svinjušnjak mog šogora će bit najveći u zaselku, i sl., jer bi to, makar bilo istina, ustvari pogotovo ako je istina, bilo nepristojno hvalisanje i utrljavnje soli na ranu možda manje uspješnog sugovornika)
pa obrneš uloge. i tako, sve skromno i fino.
i sad, ima ta jedna cura koja kad je sretneš samoinicijativno počne pričat o sebi. ni kako si ni vidi ovo vrijeme danas, nego u glavu:
ej, joj, jao, srela sam sad profesoricu tuitu i rekla mi je, zamisli, da joj do sutra blablabla, uzdah, a kako ću kad još idem volontirat i radit a još moram i blablabla, a cijeli taj naš faks me blablabla, koji su to moroni, trebala sam upisat blablabla, a imam i nesanicu, i svrab...
pa svi komentiramo, nu nje, šta je nepristojna, opet je danas pričala samo o sebi, nije me pitala ni kako sam. ali, meni se ustvari to uopće ne govori nekim usputnim poznanicama iz srednje il boktepita odakle. osim toga, ja volim kad me pitaš kako sam istinito odgovorit, a ne želim bilo kome povjeravat svoja intimna stanja, a to ljude, naravno, i ne zanima, oni to pitaju samo iz kulture i društvenosti.
zato ja mislim da bi trebalo promijenit bonton i naložit da ljudi kad sretnu nekoga na ulici krenu pričat o sebi ako im se priča, i da nikako ne pitaju druge kako su oni, jer to je nepristojno.
***
iz rubrike: zakašnjeli putopisi:
u grac i u ku...
sestra se nekidan rascmoljila kako ona nigdi ne putuje, da nije čak ni u gracu bila, pa reko ja oš u grac? ićemo u grac. i tako je pa dogovor.
kako sam trebala ustat u 4ipo ujutro, u petak sam išla leć u 9 navečer, zanemarivši činjenicu da je, petak navečer a ja živim u studentskom domu, nasuprot nizu kafića. pa sam zatvorila prozor, al se buka još čula. pa sam stavila čepiće za uši. pa sam se dosjetila da tako neću čut alarm na mobitelu. pa sam izvadila čepić iz donjeg uha, onog koje je ležalo na kušinu, tako da na njega ipak malo čujem, dovoljno za alarm, a kako je uho bilo donje, ipak nisam čula svečare. prozor je u ovoj fazi još uvijek zabrtvljen jer je tako buka manja.
ali je vrućina bila veća. pa od vrućine nisam mogla zaspat nego sam se prevrtala s lijeve na desnu i obratno, al bi onda nastupio problem jer bi gornje uho bilo ono bez čepića, pa sam pri svakom tom okretanju s lijeve na desnu morala i čepić prebacit iz desnog u lijevo uho. kako to zahtijeva određenu dozu koncentracije i pribranosti, iste sam morala održavat na razini i nisam mogla zaspat.
onda sam se dosjetila stavit cedej pa nek svira dok zaspem, a kad odsvira čut ću alarm. i otvorila sam prozor i legla konačno spavat, al sam onda skužila da je kirsten hersch ustvari loša pjevačica pa sam stavila mogwai, al su oni strugali, i onda sam oko jedan sve poslala u tri lipe i zvala mikija koji je došo činit mi društvo kad već ne spavam. zaspao je u roku od deset minuta.
ja ne.
u busu
sestra: sanjala sam da hodam sa šefom ispod razine ulice tako da gledamo ulicu u presjeku, i svađamo se jel se može razina ljudskog jada mjerit u visinskim kotama. onda sretnemo čistačicu iz biroa kako mete ulicu pa je pitamo kolko je jadna a ona kaže 5 metara poviše relativne nule koja je na apsolutnoj koti od 273 metra nadmorske visine, pa ja kažem šefu "jesam ti rekla."
na carini
ja: jesi ti svjesna da oni ovde nose pištolj na carini?
sestra: je, mogu nas upucat ako nismo mi na slici u pasošu.
ja: ne, onda nas samo neće pustit u zemlju.
sestra: ah, da.
nakon carine
sestra: kako je brzo prošlo. kad sam ja išla s izviđačima u sloveniju, stajali smo sat vremena na carini jer sam se ja u pasošu potpisala s anarhija.
|
· imate suncobrane ko stare babe :iss : (Bbop 13.07.2007. 17:59)
· Ovaj šogorov svinjušak će me proganjati svaki put kad budem učtiva & obzirna. (Hopey's Inn 14.07.2007. 08:14)
· svaki bonton je bezveze, ovaj tvoj bi ražalostio ljude koji eto baš vole slušati tuđu muku :p.
ali meni bi pasao :D (rutvica 14.07.2007. 11:13)
· :D tj. smijem se (vadimastok 14.07.2007. 12:39)
· zanimljivo ti je ovo u busu. čudni su to snovi, dok se vozimo. retardirani i konfuzniji nego inače.
uzet ću ti ono o stjuardesi za forumski potpis i staviti copyright koji vodi do tvog bloga. neću pitati dopuštenje :P (Sadako's apprentice 14.07.2007. 17:09)
· teško bin si moga zamislit bolji saundtrak za pir od ovega kega si ti zibrla.kikes!a trbuhić ti je presladak, jeno po ure san gleda u sikicu i divija se. znan da svaki put seren po svenemu, ali kadgod ča ude pročitan, propensan kako su svi drugi blogi tako žalosno nebitni (ili debili bi reka vuco) i dosadni. e i jeno pitanje-zakaj su na sliki oko onega strašila tri mladića lipo naslikana, a jedino je siromahi gramsci unako z grdon rezolucijon? je to nika diverzija kontra talijancini?ajde kuraja. (mladić 14.07.2007. 22:56)
· ajme! jedno veliko OOOOOHHHHHHH iz mojih usta kad sam vidjela tu scenu!
lol
ja bi se opalila smijat hihi i ne bi mogla doc sebi hihihi
hvala na pozdravu. i ja tebi saljem jedan :)
(konacno sam dobila net tu gdje sam,pa cu valjda i napisat nest uskoro.nesto sto nije bilo tak dosadno i depri kao do sad) (come in and find out 15.07.2007. 01:16)
· graz mi se zamjerio užasno prošle godine kad su me tamo preusmjerili na povratku.. pa sam čekao do 8 ujutro prvi vlak za Zagreb. a kote, da, uvjeren sam da se tako može. (vilenjak 15.07.2007. 13:13)
· Slika tvog droba u meni budi očinske osjećaje. (Tyler 15.07.2007. 20:32)
· Zalazem se za promjenu bontona, ovaj tvoj i meni vise pase ;) (Mrtva mrkva 19.07.2007. 21:22)
Nema komentara:
Objavi komentar