kvragu, ove godine uskrs pada na nedilju. ne mogu si isplanirat dugi vikend. da bar pada na petak.
oskar
većini hrvatskih ljudi sad je blagdan jer su oni većinom kršćani katolici. ja nisam ali sam isto otišla doma u split provest vremena s mamom i sestrom jer tako valja za blagdane koji se blaguju u zemlji u kojoj živiš.
"na veliki petak"
kći: ajmee, "dan nezavisnosti" je bija danas.
mati: di? u americi?
kći: ne, na rtl-u.
o kolodvorima i cijevima
prvo šta sam ugledala kad sam došla u split bio je čovik na kolodvoru. on je stajao na željezničkoj stanici i pišao izloženim kurcem u kanalizacijski otvor. pitala sam se jel bolje sakrit kurac iza stupa pa pišat uza tj niza stup il ga tako pokazivat al zato pišat u kanalizaciju. pa sam zaključila da možda ovo drugo, jer su ipak, kako bi rekao george constanza, sve to cijevi. al ipak svaki put kad ih vidim tako kako pišaju naočigled, snažno poželim čučnit kraj njih i ja se popišat. mama se uglavnom buni na tu ideju, al kaže da bi vjerojatno bilo ok čučnit iznad kanalizacijskog otvora ako imaš dugu veštu. to bi lijepo nadopunilo obiteljsku povijest čučanja na javnim mjestima (i to kolodvorima k tome) i obavljanja toaletnih radnji, jerbo je sestra jednom nasred autobusnog kolodvora u zagrebu promijenila tampon zaogrnuta kabanicom kad nije imala više love za platit vece. ne bi izostavila ni svog pokojnog dida stipu koji je imao navadu pišat u lavandin (umivaonik). tako mu je bilo zgodnije valjda. al nije on izolirani slučaj, čujem da ima masu takvih.
o hrani i najamnom radu
ovaj je sunčani vikend osim u znaku hrane (riblja juha, lešo riba, crni rižot, salata od šparoga, komiška pogača, frigane kozice) i sunčanja (polugola na benama i gola na balkonu) protekao i u znaku sestrinih pokušaja da me zaposli. da radim za nju. kao sporadična kuharica il kao spremačica njenog stana. otkad se zaposlila, postala je nemoguća. nudi mi petsto kuna da joj sljedeći tjedan svako jutro izribam po jednu mrkvu i jabuku. ona ne stiže jer je sva zaposlena, i misli da je skroz normalno unajmit svoju sestru da joj to radi. a nju natjerat da meni nešto napravi je nemoguće jer love ima dosta. meni je to urnebesno koliko i nemoguće.
o uskrsu i nekatolicima
želila bi zaželit sretan uskrs mom prijatelju fan der mejdeu koji je baš na uskrs na neki način uskrsnuo, a i svima koji slave i i drže do tog blagdana. no, molim želje ne uzvraćat jer ja niti sam uskrsnula niti, kako napisah, ne slavim nit štujem uskrs, jerbo nisam katolkinja. najčudnije mi je kad mi zaredaju s čestitkama, i to ne bilo ko, nego ljudi s kojima sam odrasla. i koji da ih probudiš usred noći znaju da ja to ništa ne slavim. valjda je to neka navada katolika čestitat svim i svakom. možda misle da je pristojno i lijepo čestitat svima il ih blagdanska sreća jednostavno toliko obasja da ih zaslijepi pa ne vide baš dobro kome čestitaju. ali meni to ne prija i u neku ruku mi nije pristojno. ja nazovem bliske ljude za koje znam da drže do toga i uredno im čestitam njihov blagdan, pogotovo božić. ali smatram nepristojnim kad ga meni čestita neko ko zna da ga ne slavim (stavimo sad na stranu to šta čestitke dobijem od ljudi koji me ne znaju tolliko dobro, npr blogera, koji pretpostave da slavim npr božić samim tim šta živim u hrvatskoj). znam da svi ti ljudi imaju dobre namjere i smatraju to lijepom gestom. al bi li vas ako ste recimo rimokatolici uznemirilo da vam čestitam npr hanuku? možda i ne bi, možda bi to smatrali simpatičnim. al meni zvuči sumanuto da mali kyle na hanuku krene nazivat sve po south parku i redom im čestitat. nikako da se pomirim sa životom u katoličkoj državi.
o mom poganskom uskršnjem aranžmanu i autentičnosti
iako se smatram ateisticom, gajim nekakvu simpatiju za poganske obrede, možda i jer studiram etnologiju, možda i jer ih smatram autentičnijima od katoličkih jer su bili prije. nevjerojatno je kolko sam ja u zabludi s tim autentičnizmom, neko vrijeme sam smatrala da treba tragat, i šta je još groznije, da je moguće nać ono autentično u sebi, pa se onda riješit svega ostalog. tragala sam za sobom, ne znajući da ja kao takva koju sam tražila ne postojim. koliko bi daleko trebalo ić za odredit nešto autentično? šta je autentična hrvatska kultura? koje su moje želje autentične? jesam li ja s dugom zlaćanosmeđom kosom, nedepilirana i krezuba autentična? čine li me frizura, depilacija, odjeća i umjetni zubi neautentičnom? u zadnje sam vrijeme došla do zaključka da se, kad sam već masa u koju su utisnuti ujecaji i koju svijet oblikuje, najbliže autentičnosti mogu približit time da se sama krojim po svom ukusu. iako je i moj ukus vrlo tuđ ukus, naravno.
ali počela sam o poganskim obredima. i tako sam za ovaj proljetni vikend obojala jaja a la tradicionalno i složila aranžman koji slavi buđenje proljeća i novog života, te dodala touch reminiscencije na istočnu spoznaju popularno nazivanu istočni grijeh.
ilustracija: mrtva priroda koja simbolizira buđenje novog života - portret sa šivaćom mašinom
o babi i posteljini
svake godine bi baba sa šolte i ja tako bojale jaja pa mi se ove godine bilo teško toga odreć. ove godine nisam otišla na šoltu kod babe bojat jaja da malo budem s mamom. al otišli su joj rođaci pa je dobro. inače, kako nas tako ima nekolicina koji posjećujemo babu na šolti, a ljeti sve kapacitete popune turisti, tako smo mi svi upućeni na jedan krevet koji stoji u dnevnom boravku u kojem baba spava na kauču. pa joj sestra ostane dva dana, rodica dođe preko noći, ujak stoji sedam dana, onda opet rodica jednu noć, pa ja par dana, pa mama, pa se u pauzi dok nema nikog dida useli na taj krevet.. a babi se ne isplati svaki put micat posteljinu, prat je i stavljat novu, jer već i s turistima ima puno posla. pa svako od nas ima svoju posteljinu i samo je premiještamo. ali baba ima neko nagnuće da tu posteljinu uopće ne miče s kreveta nego samo stavlja sloj na sloj. pa da svako onda može ljuštit onoliko slojeva dok ne dođe do svoje posteljine. e, al nam onda ipak svaki put stavi novu posteljinu i onda kad ide prat robu skine tu ogromnu količinu lancuna i začudi se kako je krevet ustvari malen.
ovo je post bez glave i konca. završit ću ga jednim sestrinim:
sestra (mlada i privlačna te politički nekorektna studentica arhitekture, s gađenjem): "najgore mi je vidit one debele, debele, debele, pretile svinje u štiklama."
dakle, ako imate koji kilogram viška, ne nosit štikle il trk u karakter club
oskar
većini hrvatskih ljudi sad je blagdan jer su oni većinom kršćani katolici. ja nisam ali sam isto otišla doma u split provest vremena s mamom i sestrom jer tako valja za blagdane koji se blaguju u zemlji u kojoj živiš.
"na veliki petak"
kći: ajmee, "dan nezavisnosti" je bija danas.
mati: di? u americi?
kći: ne, na rtl-u.
o kolodvorima i cijevima
prvo šta sam ugledala kad sam došla u split bio je čovik na kolodvoru. on je stajao na željezničkoj stanici i pišao izloženim kurcem u kanalizacijski otvor. pitala sam se jel bolje sakrit kurac iza stupa pa pišat uza tj niza stup il ga tako pokazivat al zato pišat u kanalizaciju. pa sam zaključila da možda ovo drugo, jer su ipak, kako bi rekao george constanza, sve to cijevi. al ipak svaki put kad ih vidim tako kako pišaju naočigled, snažno poželim čučnit kraj njih i ja se popišat. mama se uglavnom buni na tu ideju, al kaže da bi vjerojatno bilo ok čučnit iznad kanalizacijskog otvora ako imaš dugu veštu. to bi lijepo nadopunilo obiteljsku povijest čučanja na javnim mjestima (i to kolodvorima k tome) i obavljanja toaletnih radnji, jerbo je sestra jednom nasred autobusnog kolodvora u zagrebu promijenila tampon zaogrnuta kabanicom kad nije imala više love za platit vece. ne bi izostavila ni svog pokojnog dida stipu koji je imao navadu pišat u lavandin (umivaonik). tako mu je bilo zgodnije valjda. al nije on izolirani slučaj, čujem da ima masu takvih.
o hrani i najamnom radu
ovaj je sunčani vikend osim u znaku hrane (riblja juha, lešo riba, crni rižot, salata od šparoga, komiška pogača, frigane kozice) i sunčanja (polugola na benama i gola na balkonu) protekao i u znaku sestrinih pokušaja da me zaposli. da radim za nju. kao sporadična kuharica il kao spremačica njenog stana. otkad se zaposlila, postala je nemoguća. nudi mi petsto kuna da joj sljedeći tjedan svako jutro izribam po jednu mrkvu i jabuku. ona ne stiže jer je sva zaposlena, i misli da je skroz normalno unajmit svoju sestru da joj to radi. a nju natjerat da meni nešto napravi je nemoguće jer love ima dosta. meni je to urnebesno koliko i nemoguće.
o uskrsu i nekatolicima
želila bi zaželit sretan uskrs mom prijatelju fan der mejdeu koji je baš na uskrs na neki način uskrsnuo, a i svima koji slave i i drže do tog blagdana. no, molim želje ne uzvraćat jer ja niti sam uskrsnula niti, kako napisah, ne slavim nit štujem uskrs, jerbo nisam katolkinja. najčudnije mi je kad mi zaredaju s čestitkama, i to ne bilo ko, nego ljudi s kojima sam odrasla. i koji da ih probudiš usred noći znaju da ja to ništa ne slavim. valjda je to neka navada katolika čestitat svim i svakom. možda misle da je pristojno i lijepo čestitat svima il ih blagdanska sreća jednostavno toliko obasja da ih zaslijepi pa ne vide baš dobro kome čestitaju. ali meni to ne prija i u neku ruku mi nije pristojno. ja nazovem bliske ljude za koje znam da drže do toga i uredno im čestitam njihov blagdan, pogotovo božić. ali smatram nepristojnim kad ga meni čestita neko ko zna da ga ne slavim (stavimo sad na stranu to šta čestitke dobijem od ljudi koji me ne znaju tolliko dobro, npr blogera, koji pretpostave da slavim npr božić samim tim šta živim u hrvatskoj). znam da svi ti ljudi imaju dobre namjere i smatraju to lijepom gestom. al bi li vas ako ste recimo rimokatolici uznemirilo da vam čestitam npr hanuku? možda i ne bi, možda bi to smatrali simpatičnim. al meni zvuči sumanuto da mali kyle na hanuku krene nazivat sve po south parku i redom im čestitat. nikako da se pomirim sa životom u katoličkoj državi.
o mom poganskom uskršnjem aranžmanu i autentičnosti
iako se smatram ateisticom, gajim nekakvu simpatiju za poganske obrede, možda i jer studiram etnologiju, možda i jer ih smatram autentičnijima od katoličkih jer su bili prije. nevjerojatno je kolko sam ja u zabludi s tim autentičnizmom, neko vrijeme sam smatrala da treba tragat, i šta je još groznije, da je moguće nać ono autentično u sebi, pa se onda riješit svega ostalog. tragala sam za sobom, ne znajući da ja kao takva koju sam tražila ne postojim. koliko bi daleko trebalo ić za odredit nešto autentično? šta je autentična hrvatska kultura? koje su moje želje autentične? jesam li ja s dugom zlaćanosmeđom kosom, nedepilirana i krezuba autentična? čine li me frizura, depilacija, odjeća i umjetni zubi neautentičnom? u zadnje sam vrijeme došla do zaključka da se, kad sam već masa u koju su utisnuti ujecaji i koju svijet oblikuje, najbliže autentičnosti mogu približit time da se sama krojim po svom ukusu. iako je i moj ukus vrlo tuđ ukus, naravno.
ali počela sam o poganskim obredima. i tako sam za ovaj proljetni vikend obojala jaja a la tradicionalno i složila aranžman koji slavi buđenje proljeća i novog života, te dodala touch reminiscencije na istočnu spoznaju popularno nazivanu istočni grijeh.
ilustracija: mrtva priroda koja simbolizira buđenje novog života - portret sa šivaćom mašinomo babi i posteljini
svake godine bi baba sa šolte i ja tako bojale jaja pa mi se ove godine bilo teško toga odreć. ove godine nisam otišla na šoltu kod babe bojat jaja da malo budem s mamom. al otišli su joj rođaci pa je dobro. inače, kako nas tako ima nekolicina koji posjećujemo babu na šolti, a ljeti sve kapacitete popune turisti, tako smo mi svi upućeni na jedan krevet koji stoji u dnevnom boravku u kojem baba spava na kauču. pa joj sestra ostane dva dana, rodica dođe preko noći, ujak stoji sedam dana, onda opet rodica jednu noć, pa ja par dana, pa mama, pa se u pauzi dok nema nikog dida useli na taj krevet.. a babi se ne isplati svaki put micat posteljinu, prat je i stavljat novu, jer već i s turistima ima puno posla. pa svako od nas ima svoju posteljinu i samo je premiještamo. ali baba ima neko nagnuće da tu posteljinu uopće ne miče s kreveta nego samo stavlja sloj na sloj. pa da svako onda može ljuštit onoliko slojeva dok ne dođe do svoje posteljine. e, al nam onda ipak svaki put stavi novu posteljinu i onda kad ide prat robu skine tu ogromnu količinu lancuna i začudi se kako je krevet ustvari malen.
ovo je post bez glave i konca. završit ću ga jednim sestrinim:
sestra (mlada i privlačna te politički nekorektna studentica arhitekture, s gađenjem): "najgore mi je vidit one debele, debele, debele, pretile svinje u štiklama."
dakle, ako imate koji kilogram viška, ne nosit štikle il trk u karakter club
· prije par godina vozila sam se negdje na veliki petak s upaljenim radiom u autu. voditelj je, MRTAV OZBILJAN, poželio slušateljima sretan veliki petak. toliko hrvatima-katolicima. (rutvica 09.04.2007. 17:43)
· dan nezavisnosti! to mi je omiljen glupi film! gledam ga svaki put kad je na tv, a svake godine je :D a moja baka ima naviku pišat stojeći u vrtu ljeti. ne želim uopće znati gdje točno drži ruku koju zavuče pod suknju. a aranžman combo s mašinom ti je lol! -cerek- (anspik 09.04.2007. 18:25)
· uh, morat ću se i ja prijavit u taj karakter club iako ne nosim štikle. sretni ti dani tucanja jaja! (stroke 09.04.2007. 23:17)
· živa istina ovo sa autentičnošću. povratak korjenima te približava općem a odvodi od pojedinačnog. (vilenjak 10.04.2007. 02:24)
· mislin se sta ne stima s ovom slikom i skuzim nakon pola sata netreptanja - nema planinarske opreme u kadru! ili ste je makle da ne kvari estecki dojam, ili ste supervimenke! (pomich 10.04.2007. 22:48)
· vidjeh neki dan primjerak jedan kako piša u lavabo iz kojega ja skupljam pastu. a ima ih masu, da. tako da mislim da je podignuta školjka najmanji problem. ;) (joakim a ne boca 10.04.2007. 23:13)
· Kad smo kod prve recenice, ja sam ga isto prije par godina trazila po kalendaru da vidim oce li mi se poklopit s vikendom. Takvi smo ti mi studenti arhitekture : rofl :
Btw, kupih one balerinke na tockice :)) (Mrtva mrkva 11.04.2007. 09:21)
Btw, kupih one balerinke na tockice :)) (Mrtva mrkva 11.04.2007. 09:21)
· kvragu, uskrs pada u nedilju XD
jao znam ja jednog koji piša u lavandin. IJU (cetiri piruete 11.04.2007. 23:17)
jao znam ja jednog koji piša u lavandin. IJU (cetiri piruete 11.04.2007. 23:17)
· naprijed zgodna jaja (baš si to lijepo a la tradicionalno učinila :-), a u pozadini višnja! ;-)) (DerzaFanistori 12.04.2007. 22:31)
· rofl :D
ne bi ja piša da me ko vanka vidi. ma biži. u lavandin? krasno. znam i ja jedan slučaj.
slika s mašinom ti je prva liga. baš djeluje socijalistički, podsjeća na stare reklame.
i baba ti je prva liga. ;) (Sadako's apprentice 13.04.2007. 15:53)
ne bi ja piša da me ko vanka vidi. ma biži. u lavandin? krasno. znam i ja jedan slučaj.
slika s mašinom ti je prva liga. baš djeluje socijalistički, podsjeća na stare reklame.
i baba ti je prva liga. ;) (Sadako's apprentice 13.04.2007. 15:53)
· Je, super je slika s masinom. Jos samo fali neka teta u kariranoj kosuljici, onako iz sedamdesetih, i s velikim fjokom na glavi.
Bajakovo, hahaha, najbolje od svega je sta ni ja nisam znala di je to, znala sam samo da je neki granicni prijelaz, a sad s kojom drzavom, e to ce malo teze. Na kraju je ispalo da je to onaj famozni granicni prijelaz Hrvatska-Srbija. A i meni je teta iz berlinskog metroa skroz ugodna. A jel znas mozda kako zvuci onaj tip iz barcelonskog? Njemu smo se stalno smijali... (Mrtva mrkva 13.04.2007. 21:51)
Bajakovo, hahaha, najbolje od svega je sta ni ja nisam znala di je to, znala sam samo da je neki granicni prijelaz, a sad s kojom drzavom, e to ce malo teze. Na kraju je ispalo da je to onaj famozni granicni prijelaz Hrvatska-Srbija. A i meni je teta iz berlinskog metroa skroz ugodna. A jel znas mozda kako zvuci onaj tip iz barcelonskog? Njemu smo se stalno smijali... (Mrtva mrkva 13.04.2007. 21:51)
· ne znan da li je vrime da počnen škrbit, ali meni nidan ni čestita Vazam. ja nanki nisan zna da se to čestita dok nisan učer na monitoru vidija da je poslano sto miljuni miljardi čestitki, ali stešo manje nego za božić. učer je bija jedan anketar poli mene, anketa je ogromna, ima pitanja o politiki, ekonomiji, ke hrenovke kupujen, ke paštete i tako, a ima i rubriku vjerosipovijest. ja rečen ateist i on gleda u onih 20 ponuđenih i reče:ni tega. i onda je stavija pod rubriku 'drugo'. A lip tekst o ateizmu ima jedan pametan mladić na www.danas.co.yu od 12.4., podrubrika 'dijalog'. Posebni kuriozitet je navođenje jenega opskurnega hrvatskega filozofa. eko. (brek 14.04.2007. 00:16)
· je, pastu za zube, nikako paštu. nego, da dam političku ekonomiju cimerici od momka sa komentarom iznad pa da to tamo pokupiš? (joakim a ne boca 14.04.2007. 12:30)
· samo šteta što je petak 13. sad u subotu. (G. Loop S.I. 14.04.2007. 15:17)
· Poganko! Tvoja je baka praktična, a ti si na nju. Javi se. (vilenjak 15.04.2007. 22:46)
· tralala, ja tebe zna, tralala! pozdrav i tebi i seki! A moš i ostale koje znan, iako ne znaš koga znan kad ni ja ne znan znan li ih ja a ti, jelte, ni ne znaš ko san ja. a ne znan... :) :* (herattik 18.04.2007. 15:24)
Nema komentara:
Objavi komentar