Rusulica

ja volim da su ljudi jako sretni ili nesretni,
bolje se pije!
jelena

ko plače za kafićem nema ontološku strukturu revolucionara.
a.z.


večeras sam se tuširala i tek sad mi je prvi put zapravo zasmetalo to šta različiti dijelovi mog tijela imaju svaki svoje ime. već sam prije naučila da imenovanjem određujemo stvari i cjepkamo svijet (nije to dobra imenica, ali fali mi neka koja bi bila tolko svobuhvatna, ali da obuhvati i činjenicu da je sveobuhvatna - još sam u tom raspoloženju od ispod tuša) na proizvoljno određene djeliće, ali tad mi je bilo dovoljno da sam svjesna te činjenice i uostalom, bila sam svjesna da tu ništa i ne mogu pomoć, ne mogu (bar ja, oko ovoga se često svađam, al ja tvrdim da ja ne mogu) razmišljat van jezika, ne mogu odlučit od sad sagledavat recimo

(metapauza:
dugo smišljam primjer i ne mogu ga smislit, jer su svaka dva predmeta koja mi padnu na pamet i koje pokušam upotrijebit ko dokaz mogućnosti različite razdiobe stvarnosti i toga da stvari mogu teć van svojih granica i bit stopljeni il možda zakinuti, u mojoj glavi, u mom jeziku toliko individualizirani i nužno razdvojeni da mi je to samo dokaz da ne mogu nadić svoje granice, šta mi je pak samo dokaz da ne mogu razmišljat van jezika, a to je ionako inicijalna problematika)

problem je u tome šta ne znam zašto su me zasmetali odvojeni dijelovi tijela: mislim da ga možda želim moć percipirat drukčije.


-


navečer oko četri ujutro sam bila snuždena i tila sam si skuvat manistru s pestom al mi stipe nije da jer da je prekasno al sam se bunila da sam snuždena i jadna i da oću to kompenzirat hranom. onda mi je reka kad već jedeš tako kasno nemoj jest ovo šta deblja, ja ću ti reć šta da jedeš, ali ja sam želila pesto pa sam se rasplakala. na kraju nisam ništa jela, kompenzacija u vidu hrane mi nije trebala kad sam imala prijatelja kojem sam se isplakala. to je drukčije nego kad plačam sama: pred njim smim plakat ko da sam sama, ali ima neko ko upija suze, i pritom se (kao šta mi se mislav redovito užasno jako smije dok plačem) ne prestaje derat na mene. nemam ja prijatelje neke pičkice koji će doć i zagrlit me i reć no no.


-


prekida se razdvajanje za pitanja odraza, prekida se razdvajanje za pitanja odraza, ponovio je dvaput ženski glas s metalnim aftertasteom kojeg je dobio provlačenjem kroz razglasni sustav metroa na stanici dvanaestice koja je u nekom drugom parizu vodila za st.denis.

užasnuta i malo fascinirana psihoanalitičkom referencom svjesno sam se otrgnula mori iz polusna iako je bilo teško jer sam bila premorena.
disala sam u jastuk, a on mi je odbijao dah nazad. kad dišemo u nešto pod kutem dovoljno oštrim da probije granicu, odbijanje našeg daha mrtvaci osjete kao dovoljni paravan i onda dišu natrag u nas - skužila sam pokušavajući ne utonut u novu moru - poput noćnih golubova na domskom prozoru u vrijeme epidemije ptičje gripe.


-


malo nakon šta je crkva odzvonila jutarnjicu, a baš sam se bila uvukla u krevet, osjetila sam pritisak, ponos, brigu i olakšanje. pritisak u trbuhu, ponos šta sam već davno naučila svoje tijelo, brigu za sumnjivu nadolaznost sna uz sutrašnjicu punu potrebe za radom, olakšanje - ne šta nisam trudna nego jer na tjelesnohormonalnoj bazi funkcioniram ciklički i još i dok nisam imala seksualnog života s drugim ljudima osjećala sam olakšanje slično odrješenju kad god bi je dobila, a još je i krasna rubin koraljna ruž na pinup djevojci a krv koja izlazi iz drugog dijela tijela može se bojom s ovom usporedit samo ako je riječ o trnoružičinom prstu, a osjećaj se može usporedit samo kad sam imala pet a laborantica bi mi malom lamicom zasjekla jagodicu na prstu. bolilo je, al oslobađajuće, i izgleda da sam oduvik volila da krv nadire iz mene, a još i više kad provaljuje.

noge se na sličan način odsijeku od menstruacije, zaljubljenosti i straha.
a trbuh se na sličan način napuni kao kad prvi put nakon suhe zime uranjaš u more, kad nakon desetak dana pauze sjedneš na bajk, kad avion uzlijeće a ti si u njemu.
a onda provali i oslobodi te i ko da si se odvažila izjavit nekom ljubav ili ušla u more pijana u sunčano poslijepodne i skinila se i slobodna si.







jelenitsa: malo ćemo se večeras oraspoložit.
ja: a kad ne mogu pit.
jelenitsa: a jebate nije piće jedino šta te može oraspoložit?
ja: a je.
jelenitsa: a znan.