a ja... pa, volim što sam imao sreću tebe upoznat.
aljoša antunac
sinoć sam srela momka sestre bivšeg momka. njemu i njegovom prijatelju bilo je zabavno zvat me sena. mene je to živciralo jer nije bilo baš ništa duhovito a oni su bili strašno kul i ponosni ko da su smislili ne znam šta. niko me tako nije zvao od šestog osnovne kad su me cure s francuskog zvale po rijeci, al to je izgleda predobro da bi ikad prestalo bit smiješno.
kad sam bila mala imala sam indijansko ime. mamina i tatina klapa zvala me lajavo sunce. nadimak je smislija emil i dosta je jasno šta je time tija reć i prilično mi je dobro pasao. sjećam se sebe male kratkokose kako klapa sidi na kavi na rivi a ja malo pametujem malo trčim naokolo oko kafića po betonu i suncu. mama me ponekad tako nazove, ili čak neko od njih kad nabasam na njih u getu kako piju kavu, pa me to malo siti male sane, a kad se sebe takve sitim bude mi milo i dosta se volim.
uvik sam mrzila kad bi me krivo zvali sanja, a igor je strašno volio provocirat, recimo uvik bi pokazao na nekog crnca ako bi bio koji u blizini, pa me namjerno zvao sanja i ne znam kako al sam mu to dozvolila - ili se vjerojatnije naučila ne nervirat oko toga. još uvik me ponekad nazove sanja a meni bude mrvu milo jer ko da sam pod tim imenom proživila nešto dodatno čega se baš i ne sićam, al ko da jesam.
nenad me zvao sejn i to mi je odma bilo lipo jer je ime lipo i rokenrol i jer kako god da ga je izgovarao izgovarao ga je meko i jer sam u to vrime bila tolko sretna s njima svima da sam mislila da ne mogu bit sretnija, sve dok se nisam nakon onog nesretnog incidenta poželila bacit pod vlak. više se ne želim bacit i njih ne vidim skoro nikad, samo ponekad nenada, a on je ionako jedini od njih koji me zove sejn.
mislav s francuskog me zvao insejna, al to je bilo ok jer smo mi njega zvali sfinkter.
stipe je jedno vrijeme odrastao u bavarskoj pa mu je njemački upisan intimno u njega pa bi me nekad kad bi me volio zvao zahni. to sam ja na njemačkom ko šta je on štipe. još uvik me često voli i tako zove, a i marko isto, pa sam dosta njihova i sretna.
stola mi je uletio dok sam ja navodno bila s dječacima, iako sam ja s dječacima skroz slučajno samo pila, i rekao da je on fan rusulice. tako sam se nehotice sama nazvala, ali on me često tako znao nazvat kad bi se osjećao nježno ili kad bi mi pomalo tija reć da ne serem. zna i danas jer se i dalje zna osjetit nježno i jer ja sve više serem.
mislav mi nekad kad je nježan kaže milica, ivandić me zove perićka jer me voli, mama me nazove dušo kad sam bolesna, dide me kad se zaboravi nazove zlato jer se tako zove mama.
aljoša me zvao sunny i bilo je lipo jer je bilo sunčano i usred njegovog suludog diskursa. da mi se prestao javljat ne znam bi li mi ikad zapravo falilo, ali sad je umro i nikad me više tako neće zvat i zato će mi falit.
nisam mu to rekla, ali i ja volim šta sam imala sreću njega upoznat. volila bi reć da je on to znao al ne mogu. nadam se da se ne boji i da može malo poćirit nas debile doli da se zadnji put uvjeri da smo debili i da mu ne bude krivo šta je otiša.
i nadam se da mu tamo na svim kolodvorima glasovi umisto najava vlakova i avijona čitaju pjesme.
