meni ta... fenomenologija ljudi... to da oni... kužiš?
miro
tako ti ljudi govore. jednog ću dana pomno ispitati
uzroke njihove entropije.
gomila
probudila sam se nervozna, vjerojatno zato šta sam se probudila.
jako nisam želila to dijete. v. mi je dodijelio veliku i k tome još i dječju sobu pa je za g. ostala mala pa je rekla da će morat crtat u kužini. t. je samo jela i komentirala kako i šta jede. bila sam zaljubljena u m., a dijete u drobu me bolilo.
tu sam u splitu kod svojih roditelja i sad idem na sud, možda da me osude.
sinoć mi je marko poslao par poruka, npr da mu služim kao "referencijalno sidrište tješiteljskog diskursa, iako ga nikad nisam tješila".
**
ja stalno pitam mamu: mamaaa! jel tebi ludo šta si ti rodila nekoga ko je sad velik? jel ti ludo šta si me rodila, a ja sad znam pisat i sve, imam svoj rukopis? pa se ona nervira: (- mamaa?!) - aha, idemo, šta je ovaj put?, ali meni je to skroz ludo, a kako ona očito nije osvijestila tu preludu poziciju sebe ko nekoga ko je u sebi uzgojio nešto šte će posli naučit održavat ravnotežu i imat autonomiju za ubit se, onda ja osvješćujem njenu poziciju i zamišljam: ko zna koji je to filing! očito nikakav.
**
znaš šta mene zanima. to šta neki ti superkul ljudi tipa frontmeni bendova koji su se ubili ili neki pisci koji su se ubili i općenito mladi prelijepi izmučeni umjetnici koje svijet boli ko mene i tebe, znaš na koje mislim. na neseratorske umjetnike, malo umišljene jer ipak su slavni i svi ih vole bla al ipak su the real thing jer ih vodi istinit i iskren i inteligentan i lijep drajv. e pa oni, oni uvik završe s nekim lijepim kujama koje uopće nisu duboke kolko je po mom mišljenju potrebno bit dubok da bi bija s njima. šta nam kazuje da je moje mišljenje pogrešno. treba ić induktivno i zaključit da takve likove privlače lijepe opasne i pomalo opake kuje jer da ih privlače cure ko ja očito je da bi bili sa mnom. njima je dovoljno da su one lijepe i opake, ne treba im da one budu ko oni, a moj je problem šta sam ko oni. osim šta nisam ni približno dovoljno lijepa niti kul, šta uostalom nisam muško i šta postajem prestara jer za to treba imat 23 i onda već bit mrtav.
**
treba nam je doć parketar pa je sestra najavila da je to sigurno unosno i da bi bilo odlično kad bi se mi zaljubili i uzeli a ne da sam stalno s nekim intelektualcima i doma je bilo uzbuđenje ko da dolazi udvarač a ne majstor i kad je pozvonija hihotale smo pred vratima i poćirile i ona je rekla: aj, aj ti, pa sam otvorila i bija je mlad i lip i onda smo se sve tri (i zagi) natisnule tamo oko njega i kritički raspravljale o problematici parketa makar inače ja radije odem ća pa nek one kontroliraju zagija dok radi iako to nije baš lijepo jer on dole kleči i stavlja pločice a one side nad njim i obadvi ga samo gledaju.
rekla sam mislavu da sam se zaljubila u našeg parketara i išla mu nabrojat sve njegove vrline npr. da je mlad i simpatičan i ima lipe oči i da se pari da zna šta radi, a on je reka konačno neko iz radničke klase a ne da si stalno s nekim umjetnicima al je doda da joj bože, ti i te tvoje inicijalne idealizacije...
a ja kažem sestri: možda ima curu s kojom živi i očekuje dijete. možda je oženjen al ne nosi prsten jer je parketar. ja sam se ionako zaljubila u sestru blizanku svoje simpatije.
**
ne kužim one snaf filmove, postojali oni ili ne, ne kužim tu potrebu da ti neko koga jebeš umire. ja bi se osjećala užasno usamljeno.
Nema komentara:
Objavi komentar