ja znam da sviram gitaru
samo sa svojim bendom
vlada
to šta lik miša više različitih ritmova ima smisla jer se isto tako sve tebi miša u glavi i pokušavaš nać dominantni beat da se ne izgubiš, da se ne rascijepiš na 40 strana, plus možda uopće ne treba nać dominantni, možda je to zapadnjačka laž, pa ih pokušavaš istovremeno pratit sve, paralelno, i to bude donekle neprirodno, ako prirodno postoji, neintuitivno, ali izvedivo, iako preteško na duge staze i ne pomogne ti da se uzemljiš i onda se opet koncentriraš na jedan i uvatiš za njega pa na tren znaš u kojem obliku postojiš pa ti to malo smiri paniku u glavi i prepustiš se filingu da si u nekom andrgraund klubu u njujorku pa ti na tren bude bolje.
*
srela sam stolinog mlađeg brata i bilo mi je milo dvojako, i zbog njega samog, koji je mio, i jer u njemu uvik vidim stolu i onda sam pomislila: da nije stole ja sad ne bi bila tu di jesam, ni po pitanju ekipe ni inače.
i baš zato šta su na prvu tako slični, on je sličniji svakom drugom na svitu nego svom bratu, jer ako su tako slični, potrebno mi je stavit cili svit između njih da bi stolu zadržala kao posebnu ličnost.
kao sa sestrama blagaić, činjenica je da onima koji ih ne znaju, sestre i braća masu liče, a onima koji ih znaju, ne liče skoro nimalo.
*
fascinira me amortizacijska sposobnost mog tijela. kad vozim bajk po grbavom terenu i pišem poruku na mobitelu, mogu postić da se sva treskam al da mi on mirno stoji u ruci; kad skačem u močvari s grezom čašom od po litre prepunom piva, mogu postić da se sva treskam, ali da se pivo ne prolije. fascinantno je to.
*
na tren je izaša, a ja sam tužnjikava jer znam da će jedamput zauvik otić iz ove sobe i mog života i nikad nikad više neće spavat tu. makar proživili cili život skupa, opet, u perspektivi mogućih reinkarnacija i zagrobnih života, i kad gledam unazad do svog rođenja (a možda opskurantistički i prije) vidim da niko niko nije bio nit će bit uz mene cilo vrime. zato se osjećam još usamljenije, ali vidim i da tome nema pomoći pa ću se valjda morat pomirit s tim.
*
neobjašnjive stvari i fenomene možda trebamo tumačit kao u igricama - neko ih je udizajnirao da otežaju ili pomognu junaku, a on to polako dokučuje, dokučuje šortkatove i trikove, metodom pokušaja i pogrešaka, a ne odjednom i ne razumom. isto tako ja ne mogu odjednom skužit koji kurac, nego trebam bit strpljiva i uporna. ali pomalo mi je već pun.
*
kad ti neko iz vlastite koristi proturječi i uvjerava te da se nešto drukčije zbilo, drukčije nego šta se ti sjećaš da se dogodilo, nekad mu uspije uvjerit te jer te uvjeri da si luda i da krivo pamtiš. šta je, znamo, put u šizofreniju. ali umisto da odeš tamo, pogledaj i vidi da je tvoja pozicija u stvari znak da si u matrixu. fala bogu na tom filmu, usporedbe su nakon njega puno jednostavnije.
gledala sam u filmu kako će zvijer proždrijet nevinu djevu, ona se opirala, to me asociralo na silovanje i zapitala sam se šta bi od to dvoje bilo gore, šta bi od to dvoje bilo gadljivije, po čemu bi filing bio različit da ti neko ide učinit jedno ili drugo?
nisam se odlučila oko odgovora, ali sam vidila: u proždiranju agresor guta žrtvu, u silovanju prodire u nju. koji aspekt razlike između ta dva čina omogućuje da u oba slučaja - makar su, amo uvjetno reć frojdijanski gledano, oprečni - profitira, najčešće muški, agresor? nisam se mogla domislit i pomislila sam da je možda stvar u njegovoj jačoj snazi, ali sam onda to odbacila jer je prejednostavno i prelako promjenjivo i onda mi je preostala samo činjenica:
da bog zbilja voli svoje žensko dijete, kad ga je stvarao ugradio bi mu zube u vaginu.
*
meni je najveći strah bio da nama upravlja neka instanca, a da mi toga nismo svjesni.
na dan poput današnjeg, to bi mi bila najveća utjeha.
samo sa svojim bendom
vlada
to šta lik miša više različitih ritmova ima smisla jer se isto tako sve tebi miša u glavi i pokušavaš nać dominantni beat da se ne izgubiš, da se ne rascijepiš na 40 strana, plus možda uopće ne treba nać dominantni, možda je to zapadnjačka laž, pa ih pokušavaš istovremeno pratit sve, paralelno, i to bude donekle neprirodno, ako prirodno postoji, neintuitivno, ali izvedivo, iako preteško na duge staze i ne pomogne ti da se uzemljiš i onda se opet koncentriraš na jedan i uvatiš za njega pa na tren znaš u kojem obliku postojiš pa ti to malo smiri paniku u glavi i prepustiš se filingu da si u nekom andrgraund klubu u njujorku pa ti na tren bude bolje.
*
srela sam stolinog mlađeg brata i bilo mi je milo dvojako, i zbog njega samog, koji je mio, i jer u njemu uvik vidim stolu i onda sam pomislila: da nije stole ja sad ne bi bila tu di jesam, ni po pitanju ekipe ni inače.
i baš zato šta su na prvu tako slični, on je sličniji svakom drugom na svitu nego svom bratu, jer ako su tako slični, potrebno mi je stavit cili svit između njih da bi stolu zadržala kao posebnu ličnost.
kao sa sestrama blagaić, činjenica je da onima koji ih ne znaju, sestre i braća masu liče, a onima koji ih znaju, ne liče skoro nimalo.
*
koliko je nekom stalo do tebe vidiš i po tome koliko dugo drži pritisnuto zvono na portafonu.
*
mirela je rekla da je popodne malo spavala, malo, od 3 do 7, a imala je planove za sebe. upitala sam je koje planove, misleći da je planirala pisat dnevnik, izdepilirat se, pročitat poglavlje self helpa ili radit trbušnjake. odgovorila mi je da je planirala jest voće i povrće.
*
gledale smo izlog u kojem su bile neke slušalice koje je dizajnira, ili šta već, david guetta i mama je komentirala da su te sigurno dobre kad ih je on dizajnira, a mene je oborilo šta ona zna za njega jer ja sam to doznala tek prije neka 4 dana. rekla je: kako da ne, i krenila mi nabrajat di je sve, i kad, po splitu nastupija. navodno im svake godine dolazi na aerodrom privatnim avionom i nema se baš običaj najavit na vrime, ali oni već računaju da će doć i ostave mu mista.
ja sam rekla: ali dvi noći usred sezone i to još u subotu, sigurno ste poslali avion da noći u dubrovnik?, ali mama je rekla da koji dubrovnik, da znam li ja ko je david guetta?!
a znam sad.
pitala sam je smim li ovo objavit, da neki klijent koji zatraži parkirno misto za svoj prajvt đet ne popizdi i ne kaže: znam da imate mista, znam da ga čuvate za guettu, al ona čisto sumnja da me čitaju bogati rusi.
gledale smo izlog u kojem su bile neke slušalice koje je dizajnira, ili šta već, david guetta i mama je komentirala da su te sigurno dobre kad ih je on dizajnira, a mene je oborilo šta ona zna za njega jer ja sam to doznala tek prije neka 4 dana. rekla je: kako da ne, i krenila mi nabrajat di je sve, i kad, po splitu nastupija. navodno im svake godine dolazi na aerodrom privatnim avionom i nema se baš običaj najavit na vrime, ali oni već računaju da će doć i ostave mu mista.
ja sam rekla: ali dvi noći usred sezone i to još u subotu, sigurno ste poslali avion da noći u dubrovnik?, ali mama je rekla da koji dubrovnik, da znam li ja ko je david guetta?!
a znam sad.
pitala sam je smim li ovo objavit, da neki klijent koji zatraži parkirno misto za svoj prajvt đet ne popizdi i ne kaže: znam da imate mista, znam da ga čuvate za guettu, al ona čisto sumnja da me čitaju bogati rusi.
*
fascinira me amortizacijska sposobnost mog tijela. kad vozim bajk po grbavom terenu i pišem poruku na mobitelu, mogu postić da se sva treskam al da mi on mirno stoji u ruci; kad skačem u močvari s grezom čašom od po litre prepunom piva, mogu postić da se sva treskam, ali da se pivo ne prolije. fascinantno je to.
*
na tren je izaša, a ja sam tužnjikava jer znam da će jedamput zauvik otić iz ove sobe i mog života i nikad nikad više neće spavat tu. makar proživili cili život skupa, opet, u perspektivi mogućih reinkarnacija i zagrobnih života, i kad gledam unazad do svog rođenja (a možda opskurantistički i prije) vidim da niko niko nije bio nit će bit uz mene cilo vrime. zato se osjećam još usamljenije, ali vidim i da tome nema pomoći pa ću se valjda morat pomirit s tim.
*
neobjašnjive stvari i fenomene možda trebamo tumačit kao u igricama - neko ih je udizajnirao da otežaju ili pomognu junaku, a on to polako dokučuje, dokučuje šortkatove i trikove, metodom pokušaja i pogrešaka, a ne odjednom i ne razumom. isto tako ja ne mogu odjednom skužit koji kurac, nego trebam bit strpljiva i uporna. ali pomalo mi je već pun.
*
kad ti neko iz vlastite koristi proturječi i uvjerava te da se nešto drukčije zbilo, drukčije nego šta se ti sjećaš da se dogodilo, nekad mu uspije uvjerit te jer te uvjeri da si luda i da krivo pamtiš. šta je, znamo, put u šizofreniju. ali umisto da odeš tamo, pogledaj i vidi da je tvoja pozicija u stvari znak da si u matrixu. fala bogu na tom filmu, usporedbe su nakon njega puno jednostavnije.
*
gledala sam u filmu kako će zvijer proždrijet nevinu djevu, ona se opirala, to me asociralo na silovanje i zapitala sam se šta bi od to dvoje bilo gore, šta bi od to dvoje bilo gadljivije, po čemu bi filing bio različit da ti neko ide učinit jedno ili drugo?
nisam se odlučila oko odgovora, ali sam vidila: u proždiranju agresor guta žrtvu, u silovanju prodire u nju. koji aspekt razlike između ta dva čina omogućuje da u oba slučaja - makar su, amo uvjetno reć frojdijanski gledano, oprečni - profitira, najčešće muški, agresor? nisam se mogla domislit i pomislila sam da je možda stvar u njegovoj jačoj snazi, ali sam onda to odbacila jer je prejednostavno i prelako promjenjivo i onda mi je preostala samo činjenica:
da bog zbilja voli svoje žensko dijete, kad ga je stvarao ugradio bi mu zube u vaginu.
*
meni je najveći strah bio da nama upravlja neka instanca, a da mi toga nismo svjesni.
na dan poput današnjeg, to bi mi bila najveća utjeha.
Nema komentara:
Objavi komentar