Rusulica

vidiš, slovenski ima dvojinu, super mi je to i ne znam zakaj mi to nemamo kad su ljudi najčešće u dvoje.
matko

odnosi traju, a čage prolaze
andrea



mislav je proša kroz grad pa sam mu malo nametnula priču o mom stanju čisto da bude apdejtan, šta je on po običaju okrenija na priču o ljudskom stanju pa smo se po običaju malo porječkali, ali na kraju dana shvatila sam da je, i kad su stvari skroz bezizlazne, masu lipo vidit da ima ljudi koji navijaju za mene. isto tako ja navijam za neke ljude, za neke ponaosob, a za ostale onako općenito, za sve nas koji smo u očima evolucije luzeri.


*


vozila sam se na bajku i slušala mix iz dvijeineke i naišla je ona pisma u d duru šta je među američkim kućanicama jako popularna za vjenčanja, zato je i upala na mix, pa sam si dopustila malo snatrit o svečanom hodu uz tu stvar kad se pisma prekinila i čula sam da mobitel tutuče. dosta me zajebaje u zadnje vrime, al to zato šta sam ga taman otplatila. stala sam da saniram stvar i vidila da je mobitel nazva bivšeg. ne, ne,  njega smo prebolili, ne zbijaj mi te šale.


*


pola sata smo žestoko raspravljale o prednostima zaokruživanja datuma na papirnatom kalendaru nad aplikacijom za mengu koja ti navodno sve izračuna i predvidi, ko da nemoš predvidit sama. andrea me upitala koja je prednost papirnatog kalendara osim stila, ali ja sam imala spreman odgovor: tradicija. i šta bi tajne službe morale znat još i kad menstruiram?


*


ono kako cure ranije sazriju pa ih počnu zanimat dečki, a ovi ne haje dva posto nit mare ili kasnije, kad ih zanimaju cure al im ne okupiramo cili mozak ko oni nama, e tako se ja sad osjećam, ko dečki u ranom pubertetu, hengam sa svojom bandom i boli me za sve. radim svoje i guštam, a ako naiđe neki dobri i pametni ljevičar, a da je emo, al da je prebolija svoju bivšu i da nije pizda, nek naleti, slobodno nek naleti.


*


kad se neki momak ili cura, koji se recimo zanima za mene, raspituje kod mojih prijatelja o meni i o tome bi li ima šanse, i ako oni odobravaju našu potencijalnu vezu osmišljava skupa s njima ulaznu strategiju, to je pomalo kao kad pretendent ide pitat ruku u oca svoje odabranice, šta je zlo, znamo to, jer taj ženu tretira ko robu koja prelazi iz očevog vlasništva u njegovo, ali isto mi je nekako lipa ideja da momak kojem se sviđam prvo dođe kod mojih prika pitat smi li bit sa mnom. makar bi ja naravno popizdila kad bi mu oni recimo rekli ne, bolje ne, nije ona sad za veze. i šta ima iko govorit u moje ime, govoriću ja sama za sebe. al isto mi je nekako mila ta ideja, valjda zato šta sugerira da im, svojim prijateljima, pripadam.


*


ne samo da on pati zbog bivše nego i ja skupa s njim. on ni ne zna da s njim dijelim tu opsjednutost njome, a meni se ona uopće nešto ni ne sviđa...


*


rekla sam joj da se osjećam ko da sam u nekoj grobnici pa se dopisujem s njom iz groba onako ležeći u mraku. mislila sam se: ne bi mi bilo puno drukčije da ležim u grobu, samo da mi je tamo smartfon i punjač i neki produžni pa da mogu ko sad pratit kako drugi žive. rekla mi je 'otvori škura i izađi iz groba poput lazara'. nekad se s njom ne da ozbiljno pričat.


*


prije pola godine razmišljala sam o nama i o tome kako je glupost da bi trebali bit sami jer dok smo bili zajedno bilo je sve isto kao prije, po pitanju borbe sa svijetom, nama samima i izazovima realnosti, samo smo oboje bili duplo jači jer se za svakoga bori dvoje. sad sam tu, zgažena i sama i ne mogu ovo više nazvat iz: protiv argumenta suprotiva novim ljubavnicima


*


nekad, u dane kad  osobito inkliniram romantici i možda usput gledam il čitam o nekim opakim rafalnim borbama, zamišljam se s mašinkom, oko mene najbliži prijatelji, oni koji bi si međusobno dali živote i koji bi dali živote za istu stvar, svi s istim ciljem svrgavanja klasnog neprijatelja, rame uz rame svojevoljno hrlimo u izvjesnu smrt pred (nadmoćnim) neprijateljem, srčano ginemo. čak i kad ne snatrim o dečkima niti estetiziram oproštaje uz moju samrtnu postelju, ja ću nać nešto melodramatično, kao prava emocionalna pičkica.


*


vozila sam po pločniku, pažljivo gledala pješake i pokušavala predviđat kuda će se dalje kretat jer oni su ko žohari, kad se užive znaju ić idu vamo tamo bez razloga, a ja se ne želim zabit u njih bajkom. ispred mene bio je dečko, ususret mi je dolazila djevojka. išli su ravno jedno na drugo i pokušala sam im predvidit kretanje da vidim ko će se kome izmaknit da vidim s koje strane ću obić momka. ali oni su samo išli jedno na drugo sve dok se nisu sudarili, ali onda sam vidila da se uopće nisu sudarili nego su si pali u zagrljaj. pomalo iznervirana zaobišla sam ih i odvezla se dalje.


*


imam oko sebe ljudi koji daju sve od sebe, skoro više nego ja sama, u nastojanjima da ja budem sretna. a meni je nekad najgore od svega to šta ih u tome iznevjeravam.